Svaka bolest je sama po sebi teška, a posebno su neprijatna stanja kada nismo u mogućnosti samostalno da se krećemo, usled iznemoglosti, određene povrede, zbog toga što nam je deo tela imobilisan i u gipsu i slično. Sa druge strane, javlja se potreba da odemo do doma zdravlja ili bolnice da primimo terapiju, da budemo preveženi do banjskog lečilišta ili čak do udaljene zdravstvene ustanove koja može da se nalazi i u drugoj državi. To su sve situacije kada je bolesnim licima neophodna usluga sanitetskog prevoza.
Naravno, postoje mnoge situacije kada ćete uspešno svojim vozilom prebaciti bolesnu osobu do željenog odredišta, ali takođe i prilike kada je veliki rizik da to učinite sami. Postavlja se pitanje zašto. Naime, vaš automobil, ma koliko bio komforan, prostran i sa ugrađenom klimom, udobnim sedištima i sa svime što čini putovanje ugodnim, to opet neće biti dovoljno za obolelog čoveka. Kada odlučujete o tome da li sami da vozite, ili da angažujete stručno osoblje za prevoz bolesnih lica, uzmite u obzir šta savetuje lekar, ali se rukovodite i principima zdravog razuma. Osnovni parametar pri donošenju odluke je težina bolesti pacijenta, da li je u mogućnosti da izdrži putovanje autom, posebno ako su nešto duže relacije u pitanju ili to predstavlja potencijalni rizik da se zdravstveno stanje dodatno pogorša.
Jednostavno, vaš automobil nije opremljen kao sanitetsko vozilo, a nije prisutno ni stručno lice koje bi moglo ukazati pomoć, ako se za tim ukaže potreba. Naime, sanitet poseduje EKG, defibrilator, aspirator i bocu sa kiseonikom. Dostupni su razni lekovi i prisutan je anestetičar, ili lekar urgentne medicine, ukoliko se radi o prevozu bolesnog lica koje je životno ugroženo.
Pri tome, vrlo je važno kako se bolesna osoba unosi i iznosi iz vozila i to se obično čini na nosilima, pri čemu je takođe veoma bitno pratiti pravila kako se pomera bolesnik. Neophodno je paziti na prenos bolesnika iz postelje do vozila, iz razloga što u pitanju može biti specifična povreda, tako da osoba mora da bude preneta u ležećem položaju ili fiksirana. Kod povreda kičme i karlice pacijent se ne sme podizati u sedeći položaj, a kod svežih preloma svako naglo pomeranje izaziva jak bol, zbog čega se koriste vakum madrac i udlage koje telo drže nepomično.
Prostor u kojem se pacijent nalazi takođe menja način rada. U stanu na višem spratu bez lifta, sa uskim stepeništem i oštrim uglovima, nosila se ne mogu pronositi u ležećem položaju, pa se tada koristi transportna stolica koja zauzima manje mesta. Zbog toga se pre polaska proverava sprat, širina prolaza i postojanje lifta, kako bi se unapred izabrala oprema, a ne improvizovalo na licu mesta.
Osim svega navedenog, stručna lica sanitetskog prevoza unapred znaju kakvi problemi mogu da iskrsnu, jer su se nebrojeno puta našli u sličnim situacijama, te umeju da preduprede eventualne poteškoće. Pri tome mislimo, između ostalog, na brzinu kojom se obavlja prevoz bolesnih lica, a to često zavisi od saobraćaja i gužvi, te se zato isplanira ruta kretanja saniteta do adrese sa koje je primljen poziv, i odatle do zdravstvene ustanove gde lice treba da bude preveženo.
U svakodnevnoj praksi, ne prevoze se samo životno ugroženi pacijenti, već je ponekad jednostavno potrebno da se osoba odveze do lekara radi pregleda, ili u bolnicu radi dijagnostike. Lekar često može doći kod nas, ali isto tako i mi moramo otići baš u zdravstvenu ustanovu jer je po sredi ozbiljniji problem, koji zahteva hospitalizaciju radi obavljanja raznih analiza, te konstantnog praćenja stanja i nadzora stručnog medicinskog osoblja.
U svim tim situacijama, nije moguće obavljati kućno lečenje, tako da je potrebno da se pacijent prebaci do klinike ili druge ustanove, gde će biti ukazana pravilna i adekvatna nega i pomoć. Moderna sanitetska vozila su opremljena prema najvišim standardima, a svakodnevno se prate novine iz oblasti prevoza bolesnika, i u skladu sa tim se redovno nabavlja nova oprema, medikamenti i aparati, a stručno osoblje se stalno usavršava kako bi uvek bilo spremno i za najizazovnije situacije kada se radi o težim slučajevima, na primer o invalidima ili paralizovanim osobama.
Kod prevoza bolesnih lica, najvažnije je da se pacijent oseća sigurno, da zna da je sve vreme pod nadzorom stručnih osoba, od momenta kada je napustio svoj krevet i dom, do trenutka kada će biti primljen u bolnicu radi pružanja neophodnih medicinskih usluga. Isto važi i za porodicu, koja u tim trenucima ima jednu brigu manje, jer zna da je organizacija prevoza prešla na nekoga ko taj posao radi svakodnevno.
